Putovanja su za mene oduvek bila prozor ka sebi. Bilo da delim to iskustvo sa nekim ili putujem samostalno, izlazak iz svakodnevice donosi mi novu perspektivu o tome ko sam, kako sam i promenama koje su se dogodile. 

Počela sam da putujem sa 19 godina. Tada je to bilo bežanje, vremenom se transformisalo u istraživanje. Istraživanje spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta. Uvek sam volela da ostajem duže na putovanju i često su se takve situacije spontano nameštale. Dok ovo pišem, već osam nedelja (56 dana) sam na putovanju. Ovaj put je prava avantura ka mom unutrašnjem biću.

Ostala sam dovoljno dugo da se radujem povratku u Beograd, ali i dovoljno dugo da vidim i osetim promene koje su se desile. Od dubokog osećaja zahvalnosti na prvom delu putovanja do snažnog osećaja uzemljenosti u drugom, osećam da sam stigla do nove verzije sebe.

Možda ću nekada pisati opširnije o ličnim iskustvima, ali danas želim da zajedno sa vama da istražim šta to znači putovanje kroz unutrašnjost svog bića.

Bežanje iz poznatog

Dok sam putovanja koristila kao vid bežanja, primetila sam da mi jako prija da odem negde gde me niko ne poznaje. To sam prvi put doživela kada sam, sa samo 20 godina, otišla u Berlin bez plana, organizovanog smeštaja, sa svojim foto-aparatom i ogromnim entuzijazmom.

Tada sam shvatila da izmeštanje iz poznatog okruženja stvara prostor za ponovno otkrivanje sebe. Ko sam ja kada sam sama u potpuno novom okruženju? Kada te niko ne poznaje, oni upoznaju verziju tebe koja si u tom trenutku – bez prethodnih predrasuda o tome ko si, šta si i zašto si.

Tajland – istraživanje sebe

Prvi deo mog putovanja je bio upravo to – istraživanje trenutne verzije mene.

Putovanja u Aziju neminovno menjaju moj život. Ne znam da li to važi samo za mene, ali svaki put kada bih otišla tamo, dešavale su se promene koje su bile izuzetno pozitivne. Iako su neki od procesa transformacije bili izazovni, mesec dana provedenih na Tajlandu potpuno su promenili moj doživljaj cele godine. Kao poslednji čin i kulminacija, pred srećan kraj.

Osećala sam da sam došla do kraja ciklusa. U skladu s tim, bio je i kraj godine i moj 35. rođendan. Bez daljeg ulaska u detalje, generalni osećaj bio je protočnost i prihvatanje života i životnih promena otvorenog srca.

Madeira – istraživanje odnosa

Putovanja sa drugima donose drugačije uvide. Grupna dinamika omogućava mi da istražim svoj odnos prema ljudima u mojoj okolini. Kako reagujem na njih? Koliko sam fleksibilna? Koliko dobro postavljam granice i čuvam svoju energiju? Da li umem da kažem ne i da se izolujem ako mi je to potrebno? Koliko zavisim od grupe ili osobe sa kojom putujem?

Verujem da su ljudi s kojima se srećemo pravo blago samospoznaje. Oni nam reflektuju naše senke i najlepše osobine. Odmah nakon Tajlanda sam otputovala na MultiMadeira art residency. Nisam znala kako će to iskustvo delovati na mene. Od potpunog zena, uranjanja u svoje dubine i puno prostora za introspekciju, našla sam se sa 19 umetnika u kući u kojoj se stalno nešto dešava. To iskustvo me je uzemljilo i inspirisalo da svoje iskustvo zaokružim na kreativan način. Rezultat je serija kolaža pod imenom „Working On Yourself“, koja su nežni prikaz transformacije kroz koju sam prošla tokom ovih 35 godina.

Gde dalje?

Ono što se provlačilo kroz ova putovanja jeste radoznalost šta mi novi ciklus donosi? Kraj neminovno donosi nove početke. Nakon dva intenzivna meseca, vreme je za integraciju. Ono što me čeka u Beogradu je moj prostor, pas i mirnija energija. Nadam se 🙂

Uskoro počinje i novi modul edukacije za telesnu psihoterapiju, što će otvoriti vrata za nove cikluse. Šta će to biti, apsolutno nemam ideju, ali uzbuđenje je tu i spremna sam.